Orthodox ⛪ Church of St. Alexander Nevsky, Belgrade

У време боравка добровољачког руског корпуса у Србији, под заповедништвом генерала Чарњајева, донета је покретна војничка руска црква у Београд 1876. године. Састојала се од гвоздене конструкције, платна, дрвеног иконостаса са иконама и другим потребним црквеним стварима. Патрон ове цркве био је познати руски војсковођа, кнез и светитељ Александар Невски. Покретна црква пратила је руску војску на свим бојиштима у Србији где је ова војска учествовала. После рата покретна војничка црква премештена је у порту Саборне цркве, а онда у зграду Велике школе. За потребе верника дорћолског краја, уместо ове богомоље, саграђена је мања црква посвећена Светом Александру Невском 1877. године на простору које формирају Душанова, Дубровачка и Скендербегова улица. Општина је 1891. године порушила ову цркву и на њеном месту изградила школу. Митрополит Михаило освештао је темеље новог храма на углу Добрачине и Улице цара Душана 1894. године , али због подземних вода и пуцања темеља није се наставило са градњом. Тек 1912 године на новој локацији, на простору које образују Душанова, Доситејева, Скендербегова и Француска улица, почело је са изградњом нове цркве, чији су темељи освештани 12. маја исте године (чин освећења извршио је митрополит Димитрије у присуству краља Александра Карађорђевића који је положио камен-темељац). Црква Светог Александра Невског је изведена угледањем на српско средњовековно црквено градитељство моравске школе. Планове за изградњу израдила је архитекта Јелисавета Начић, прва жена-архитекта у Србији. После Првог светског рата у пројекат је унео извесне измене архитекта Василије Андросов. Први светски рат одложио је изградњу цркве, па је она завршена тек 1928-1929. године, а мермерни иконостас (првобитно предвиђен за храм на Опленцу) поклонио је краљ Александар Карађорђевић 1930 године.
Садашње зидне композиције насликао је у „ал секо“ техници сликар јеромонах Наум Андрић 1970-1972 године, уз асистенцију његовог тадашњег ученика Момира Кнежевића, професора зидног сликарства на две српске ликовне академије, у Приштини (Звечану) и у Требињу. sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3

Benannt nach dem russischen Staatsangehörigen Alexander Newski, der auf einer Zeltkirche auf dem Schlachtfeld der russischen Armee basiert, wurde nach der Befreiung von der türkischen Besatzung 1877 eine erste kleine Kirche gebaut, und 1891 wurde der Plan für eine größere Kirche begonnen. Das von Jelisaveta Načić, der ersten bemerkenswerten serbischen Architektin, entworfene Fundament wurde 1912 geweiht, der Bau verzögerte sich jedoch aufgrund des Ersten Weltkriegs bis 1929.
Die italienische Wikipedia-Seite bietet die besten Informationen zu den Details:
it.wikipedia.org/wiki/Chiesa_di_Sant%27Aleksandr_Nevskij